Jednom davno, pre mnogo godina, zivela je jedna prelepa i nezavisna princeza, puna samopouzdanja.
I jednog lepog dana, dok se setala parkom, u bari je videla zabu. Odjednom, zaba pocne da joj govori:
- "Jednom davno, bio sam lepi princ,
ali je zla vestica bacila cini na mene i pretvorila me u zabu. Da bi se
carolija razbila, potrebno je da me neko poljubi. Zato, molim te,
poljubi me i vrati me u ljudski oblik; Onda cemo moci da se vencamo i
preselicemo se u zamak sa mojom mamom; Ti ces da mi kuvas, cistis i
cuvas decu a ja cu da te volim i bicemo srecni do kraja zivota..."
I uvece, dok je vecerala zablje batake, princeza se jos uvek se smejala i ponavljala: "Ne bih rekla"...